Peruanska jagoda nazivaju još i „ljubav u kavezu“ jer je slasna. Plod je narandzasto-crveni velicine 1-2 cm sazreva unutar svojevrsnog oklopa koji izgleda kao mrežasti lampion. Poznata je i kao Inka ili Astečko voće, a omiljena je u južnoameričkoj kuhinji i kao voće i kao povrće: jede se kao sirovo voće, a dodaje se u salate, od peruanske jagode spremaju se još džemovi i sokovi, može se zamrzavati poput jagoda ili borovnica, dodaje se kao ukras desertima, a peku se i pite. Mada potiče iz Južne Amerike, uspeva i na Balkanu, a u svetu se gaji čak 115 vrsta. Srodnik je paradajza, a pošto je plod minijaturan, zovu ga i „paradajzić“.
Zbog bobica podseća na divlju, samoniklu trešnju, slatko – kiselog ukusa. Plod je najlekovitiji kada se jede sirov i potpuno zreo, može da se dodaje u salate. Bogat je kalcijumom, gvožđem, fosforom, vitaminima C, B1, B2, B6, B12, kao i karotinom. Sadrži brojne bioaktivne sastojke, među kojima flavonoide, alkaloide i razne vrste biljnih steroida. Ukus donekle podseća na narandžu, kao i na kajsiju, malinu, jagodu i ananas. Ne jede se u velikoj količini, najviše pet do deset plodova tokom obroka, savetuju narodni lekari.
Snažno podiže imunitet, deluje i kao jak antibiotik, posebno kod bakterija streptokoke i stafilokoke, kao i protiv virusa, malih boginja, čak i HIV-a. Smatra se jednim od najjačih antioksidanasa, efikasan u borbi protiv slobodnih radikala, kancera i leukemije. Latinoamerikanci ga koriste kao sedativ, kod nervnih bolesti, kao diuretik, protiv groznice i mučnine, ali i za bolesti bubrega i jetre.
Peruanska jagoda se može uzgajati na našim prostorima. Negde pred početak proleća zasadite seme u manje posudice i postavite ih na osunčano mesto u kući. Presađivanje će se vršiti kasnije, jer je potrebno dosta vremena kako bi se biljka razvila i procvetala. U optimalnim uslovima, obično se čeka oko 3 meseca do cvetanja. Kada je u potpunosti prošla opasnost od mraza možete izvršiti presađivanje. U ovoj fazi sve mora biti postupno. Potrebno je biljku malo po malo privikavati na nove klimatske uslove. Zemljište moga biti bogato, zalivanje redovno, izbegavajući stagnaciju vode. Mali, dobro razgranat žbun, istovremeno lagan i elegantan. Listovi su svetle boje, srcolikog oblika i na dodir meki. Biljka je u potpunosti prekrivena sitnim dlačicama. Cvetanje je u periodu između juna i jula meseca. Sitni, neupadljivi cvetovi, žute boje (ponekad sa ljubičastim odsjajem), središnjeg crnog dela. Imaju oblik zvona i okrenuti su prema zemlji.
Prilikom nabavke bobica možete naići na male poteškoće. Možete ih potražiti u dobro snabdevenim prodavnicama zdrave hrane ili bilo kojoj drugoj, koja u svojoj ponudi ima prirodne proizvode. Takođe, moguće je naručiti i preko interneta, u okviru mnogih specijalizovanih prodavnica.
Tekst: Snežana Birčanin
foto/net.hr
PODELITE
