Šezdesetih godina prošlog veka nekadašnja Jugoslavija je bila treća po izvozu guščijeg perja u svetu. Samo u Vojvodini u to doba bilo je više od milion gusaka. Na žalost, taj broj se drastično smanjio i one su danas retkost čak i po salašima i vojvođanskim selima gde nekada nije moglo da se prođe šorom od gustih jata gusaka. Legende o guskama Smatra se da je guska bila prva ptica koju je čovek pripitomio, a uzgajali su je i stari Egipćani. Jastuk od guščijeg perja vekovima se smatrao za luksuz dostojan carskih i plemićkih odaja. Sama reč guska pojavljuje se u starogrčkom i persijskom jeziku što samo potvrđuje važnost ove ptice za narode antičkog sveta. Mnogi mitovi vezani su za ove ptice, pa i legenda kako su guske spasile Rim. Priča kaže da su u samo svitanje rimske imperije grad napali ratoborni Gali. Grad su opustošili a uplašeni Rimljani spas su pronašli u utvrđenju na obližnjem brdu Kapitolu. Jedne noći Gali su se prikradali strmom stranom brda, ali su ih u nameri da osvoje utvrđenje osujetile guske u hramu boginje Junone koje su glasno zagakale i probudile čuvare utvrđenja. Gali su zasuti kamenjem i strelama i u panici su se kotrljali niz brdo, a guske su ušle u legendu. Guske su ptice iz porodice plovki i za razliku od svojih divljih rođaka koje su sklone migraciji, domaće guske su dosta krupnije od divljih i u zavisnosti od sorte mogu dostići težinu od 6 do čak 15 kilograma. Zato domaće guske ne mogu da lete, mada vole da mašu krilima i mogu da odskoče oko pola metra od zemlje. Guske nisu zahtevne za uzgoj, uglavnom pasu travu i jedu žitarice, najčešće kukuruz. Potrebno im je stalno kupanje u reci ili jezeru, a voda doprinosi kvalitetu i mekoći perja. Nekada je guščije perje bilo izuzetno cenjeno i koristilo za jastuke i perine (vrsta pokrivača za zimu) a kasnije za punjenje toplih perjanih jakni. Čupale su se pet puta godišnje, a za kilogram perja koje košta nešto više od 1500 dinara, potrebno je očupati deset lepih gusaka. Zdravo meso i skupa mast Guske se namenski uzgajaju zbog jaja, mesa i perja. Guščije jaje je duplo veće od kokošijeg. Ne razlikuju se mnogo po nutritivnim svojstvima, ali ima bogatiji ukus i više proteina. I dok kokoške svakodnevno nose jaja, guska u proseku snese 60 komada godišnje, pa je cena oko 150 dinara za jedno jaje. Guščije meso je tamne boje i podseća na meso patke. Meso mladih gusaka je mekše i ukusnije. Kada birate gusku, vodite računa i o njenoj koži, koja treba da bude suva i svuda da ima istu boju. Mast oko mesa treba da bude providna. Meso je bogato gvožđem, cinkom, kalijumom, fosforom, kao i vitamina A, B1, B2, B3, B5, B9, B12 i verovali ili ne i vitaminom C. Guščije meso se preporučuje anemičnim osobama jer je odličan izvor mineralnih materija, a poboljšava i cirkulaciju, jača imuni sistem i stimuliše sekreciju žučnih kiselina. Dokazano je da potpomaže varenje, ima sposobnost da eliminiše toksine iz organizma, pa se iz tog razloga preporučuje kod trovanja olovom. Meso guske je deo kulinarske tradicije mnogih zemalja i koristi se za paprikaše, čorbe, supe, salate, paštete, pečena jela, odlično je za kuvanje, prženje, mariniranje i pečenje, a može da se napravi kulen i kobasica. Uprkos svojim kvalitetima guščije meso danas se retko može naći na trpezi u Srbiji, osim u Vojvodini gde se i danas prave najlepše supe i čorbe upravo od mesa ove živine. Posebno cenjena je guščija džigerica koja se smatra pravim delikatesom posebno u kombinaciji sa tartufima. Može da teži između 500 i 800 grama, a kilogram guščije džigerice dostiže cenu i 50 evra. Osim džigerice na ceni je i guščija mast zbog svojih lekovitih svojstava. U narodnoj medicini se odvajkada koristila kao lek za bronhitis, astmu, kašalj, upalu pluća, laringitis jednom rečju za sve probleme sa disajnim putevima naročito kod dece. Stavlja se kao oblog na grudi i apsorbuje preko kože, a može se i jesti. Razgrađuje sekret u bronhijama i omogućava da vazduh normalno cirkuliše u plućima. Za kilogram masti potrebno je jedna dobro ugojena guska ili dve ako su mršavije, a tovile su se od proleća do Božića. Desetak dana pred klanje su zatvarane i dodatno kljukane hranom kako bi se obezbedilo što više masti. Guščija mast je prepoznatljiva po karakterističnom mirisu i žutoj boji, lako se razmazuje i topi na sobnoj temperaturi. Najnovija naučna istraživanja su pokazala da je bogata omega 3 masnim kiselinama što je svrstava u red zdravih namirnica. Najkvalitetnija je, kažu seljaci, guščija mast od gusana koji se kolje pred zimu. Ali, bez obzira da li je od guske ili gusana to ne umanjuje njene benefite po ljudsko zdravlje. Guske su vrlo odane i dobri čuvari, jer gakanjem oteraju svakog uljeza iz dvorišta. Uz to redovno pasu travu tako da posle njih nije potrebno košenje travnjaka.
