SVETI SAVA – NAGRAĐENA PESMA STEFANA ARSENIJEVIĆA

Poezija je dete tišine, po rečima Čarlsa Simića. Ipak, Stefan Arsenijević se trudi da sačuva svoju poeziju od tišine. Rođen je u Valjevu 2007.godine. Učenik je sedmog razreda OŠ „Andra Savčić“, odeljenja VII-4. Kako nam je rekao pisanje počeo je još u prvom razredu kod učiteljice Zorice Rakić. Do sada je osvajio više nagrada na konkursima. Pesmice je objavljivao u školskim novinama Iskra, u novinama crkve Kozma i Damjan, u Zborniku mladih Srbije i dijaspore. Do sada napisao oko 50tak pesmica,u planu mu je da izda i zbirku pesma trenutno je u potrazi za sponzorima kako bi izdao svoju prvu zbirku. Stefan je za pesmu Sveti Sava dobio nagradu, a mi vam je u celosti prenosimo.

 

Pre sedam vekova rodio se Rastko,

u županskom dvoru kraj Rasa, al tu se zadrža kratko,

ode na Svetu Goru da spase Srbe od užasa.

Video je mali Rastko tu nepravdu i neznanja,

pa odluci da nauči,

i da prenese svome rodu,

šta imaju i šta mogu.

Prihvatiše njega oci,

naučiše mnogo čemu i kad bi mu baš najlepše,

on se vrati svome selu,

Kud god krete, on zastade,

da ih uči i pismeni i otvori njima škole.

Sve što znaju on im reče,

nauči ih mnogo toga:

Šta je čovek kom se moli?

Ko ga rodi? Ko ga voli?

nauči ih on baš svemu,

da poštuju svoga Boga,

da se njenu uvek mole,

da poštuju svoju veru,

da čuvaju svoju zemlju,

da čuvaju svoju školu!

Tekst: Snežana Birčanin

PODELITE