Група од 40 пољопривредника из ваљевског краја боравила је у радној посети Босни и Херцеговини где се састала са неколико занимљивих пољопривредника у том крају. Пољопривредници из Ваљева посетили БиХ уз подршку АГРОРАЗВОЈ ваљевске долине који спроводи локалну аграрну политику у Граду Ваљеву. Подршку за организацију дало је и Удружење произвођача млијека Републике Српске.
Током четводневне посете ваљевски произвођачи су обишли Млекару Дуле у Бијељини, Фарму Тошић надомак Градишке, Задругу Гвозно у Калиновику, сеоско домаћинство Кисин Тули, Манастир Тврдош као и обилазак Мостара и Сарајва.
Посету Босни и Херцеговини обележила је и занимљива екскурзија на чак 1.200 м надморске висине где смо имали прилике да видимо како се гаји раса Абердин Ангус говеда на овој надморској висини. Ради се о задрузи „Гвозно“ у Калиновику. У њој раде два стручна лица и два радника, сви они заједно успевају да одгаје преко стотину говеда током година и да спреме храну за њих. Због веома густог распореда на фарму смо дошли у поподневним сатима и убрзо је пао мрак, али захваљујући расвети лепо смо могли да видимо фарму и грла.
„ Овај посао започели 2015. године када смо су у октобру те године добили 60 стеоних јуница расе Ангус и то као донацију Владе Републике Чешке кроз пројекат којим смо конкурисали. Данас се овде налази преко 100 грла. Наша пољопривредна задруга бави се искључиво производњом приплодног материјала расе Ангус. Не можемо да обезбедимо ни 20% потреба искључиво тржишта Босне и Херцеговине“ рекао је др Грујица Вицо. Ово је једна од најбољих фарми у Босни и Херцеговини и имају сертификат за органску пољопривреду. Комплетну храну производе у околини на надморској висини од 1.200 до 1.300 метара надморске висине и отприлике годишње произведу око 350 тона сенаже што је главна храна за ова грла.
„Краве већи део године проводу на испаши. Прошле године су на пример биле до Богојављења односно 19 јануара. Дешава се наравно да овде падају велики снегови па буду и по 3,5 м висине снега и онда морамо да чистимо пролаз до штале. Иначе за Ангус је карактеристично да је веома отпорна раса говеда. Могу да се теле на ливадама и по снегу. Краве као мајке су одличне, лепо штите своју телад тако да немамо прлбема са дивљим зверима попут медведа и вука. Овде тешко са логистиком јер сте прилично удаљени од продавница тако да када вам треба неки резервни део треба отићи и донети тај део. Краве су обезбеђене локаторима такозваним огрлицама које се налазе на неким кравама, не свим, али довољно да може да пратимо кретање стада односно где су говеда куда се крећу и лако се могу пронаћи у брдима, објашњава нам Гријица.
Када су у питању ове огрлице њима је било важно да огрлица има што дуже могућност трајања батерије тако да су се прилагодили и пронашли одређени систем који задовољава њихове потребе па поред тога што прате где се грла налазе тај систем им даје и неке друге информације у вези са самим стадом односно грлом које носи овакву огрлицу иначе.
Подстицаји за ову расу грла, у Републици Српској даје се у износу 50% и то за производњу на надморским висинама изнад 600 метара.
Исхрана Ангус говеда на овој фарми се базира искључиво на трави односно сену, а повремено се и даје зрнаста храна. Концентрат се не даје јер се ради о органској пољопривредној производњи за коју је субвенција у Републици Српској 400 конвертибилних марака односно 200 ЕУР по условном грлу. Прираст ове расе нешто је нижи у односу на друге товне расе али је квалитет меса много већи као и рандман. Не треба заборавити да је ово месо изузетно тражено на свим тржиштима и лако налази купце нарочито они који су пробирљиви и наравно платежно способнији. Говеда су изузетно добре кондиције. Када оду са ове фарме на даљи тов у нижим пределима постижу одличне перформансе. Поред својих редовних активности Задруга помаже локалном становништву кроз различите обуке у току године.
Фарма Тошић
Са просечном дневном производњом млека од 24 до 28 литара по крави може се похвалити четворочлана породица Радомира Тошића, на чијој фарми, недалеко од Градишке, је 150 грла говеда претежно сименталске расе од којих је тренутно на мужи 80 крава. Поред сенаже, кукурузне силаже, сирка и зоби које производе на око 60 хектара сопствених ораница, у дневном оброку говеда заступљено је и концентровано храниво. Од пре две године ручну мужу, која је без прања измузишта трајала два и по сата, заменио је робот који је на овом послу ангажован 24 сата дневно. То је им кажу, олакшало рад и скратило време проведено на фарми, ако се има у виду да поједина њихова грла дају и до 45 литара млека. Током процеса муже поред количине млека, за свако грло појединачно добијају и податке о температури млека, проценту млечне масти, евентуалној појави мастиса.
Ово је робот произвођача Lely карактеристичан је по томе што ради 24х без престанка. Краве саме долазе у бокс за мужу где их чека концентровани оброк који је намењен баш за сваку краву појединачно. Систем је програмиран тако да балансира оброк концентроване хране у односу на производњу млека и кондицију грла. То све се ради преко огрлице коју краве носе на себи. У случају било каквог поремећаја код краве моментално ће звонити телефон власника све док се на њега не јави и добиће информацију шта се десило. Систем је толико добро урађен да одваја млеко од појединих крава по захтеву произвођача. Рецимо то је случај када се крава отелила или ако је на лечењу” објашњава Тошић.
Иначе робот је толико добро направљен да за неколико минута крава буде помужена и краве се музу по вољи неколико пута дневно све то има забележено на рачунару уз извештај о квалитету млека. За мање од једног минута робот опера виме и постави мунзни апарат на виме и креће мужа. На екрану су доступне информације о томе колико је тренутно намужено млека из које сисе, али и други детаљи о крави која је у боксу за мужу. За то време она ужива у концентрованом оброку који је одређен за њу. Што више млека то више и хране све док је то на нивоу рентабилности и њене пуне кондиције.
Тошић је иначе један од истакнутијих произвођача млека у Републици Српској и члан Управног одбора оводашњег Удружења произвођача млека које тренутно окупља 440 произвођача млека, што је нешто мање од пет одосто укупног броја газдинстава која се у Босни и Херцеговини баве млечним говедарством. Подаци показују да се на њиховим фармама годишње произведе око 45 милиона литара млека, што је 34 одсто од укупно произведеног млека у Републици Српској односно 15 одсто у Босни и Херцеговини.
Ова породица сложно ради већ деценијама, у дворишту савремена пољопривредна механизација, чак 7 трактора, телехендер, прикључне машине све је ту и сами обрађују 60 хектара земље. Одмора тешко има, а кући неко увек мора бити. Ипак не жале се раде и зарађују. Кажу да би робот за мужу требало да има свака фарма која има изнад 55 крава.
Иначе током ове године у Републици Српској држава је финансирала набавку чак 960 трактора. А данас чак 23 фарме имају роботизовану мужу. Подстицај за набавку је 100.000 евра, а систем кошта око 300.000 евра у зависности од модела може бити скупљи или јефтинији.
Млекара Дуле
Душко Цвијетиновић, власник и директор Млекаре ,,Дуле”, каже да су године пандемије вируса корона, срећом, иза нас, али су неочекивано стигли нови проблеми.
– У периоду короне млечни производи су имали добру прођу на тржишту и ми у том периоду нисмо имали прекида и застоја у производњи. Цене електричне енергије и нафте извесно време су биле стабилне. Са несретним украјинским сукобом наступио је нестабилан период пословања за све, па и за нас. Дивљање цена енергената, житарица и сточне хране у значајној мери су погодили и фармере. Поскупели су енергенти, амбалажа и сирово млеко. Година иза нас била је изузетно тешка, што је додатно оптеретила и суша, те преполовљен род кукуруза. По оној народној, никада ниједна невоља не стиже сама. Срећом, ми у том периоду нисмо изгубили кооперанте. Тек неколико старачких домаћинстава угасило је производњу млека. Остали су они крупни, велики произвођачи млека, а неки међу њима почињу и повећавати производњу, јер су набавили јунице. Сточна храна је била изузетно скупа, а велики број фармера није имао залихе на својим имањима. Због поскупљења сточне хране и сировог млека, неминовно је дошло и до поскупљења млека у маркетима.
Имали смо мали пад производње млека по грлу због лоше хране и лоших услова, али, у целини, опет се напредује. Набављају се нове машине и нова механизација, улаже се у пољопривредну производњу. Граде се и нове фарме. Ресорно министарство је редовно исплаћивало премије за млеко. Почели смо примењивати европске стандарде у млекарству, али смо због тога мале млекаре оставили без премије. То је велика грешка. Требало је и њима омогућити, макар, половичан износ премије, како не би дошло до гашења тих малих домаћинстава. Што се тиче субвенција за механизацију, та линија одлично функционише и фармери већ набављају квалитетну механизацију за своја имања”, каже Душко Цвијетиновић, истичући да Млекара ,,Дуле” већ 22 године послује у Доњем Драгаљевцу и да је једина млекара у региону која толико дуго успешно послује са својим комшијама у ширем завичају.
– Имамо 280 коопераната. Дневно откупљујемо око 13.000 литара млека. Имали смо периоде године када је откуп износио 14.500 до 15.000 литара дневно, али од августа та производња је пала због суше. Сада се поново враћамо на стари ритам. Обухватили смо откупом подручје од Пипераца, Главичорка, Вршана, Магнојевића, Драгаљевца, Чађавице, Тутњевца и Забрђа. Имамо и хладњачу. Син Миодраг води малинарство.
Млекара Пађени
Млекара Пађени основана је 1999. године и почетни капацитет је износио скромних 130 литара на дан. Данас је то савремено опремљен погон који има дневни капацитет прераде од 100.000 литара свежег млека, које се откупљује од око 1000 коопераната са подручја 20 општине од Хан Пијеска до Требиња као и у Федерацији БиХ у Чапљини, Томиславграду и Калесији.
„Налазимо се у природном окружењу, окружени незагађеном природом, на брдско-планинском подручју надморске висине од око 650 м, сирово млеко прерађено у млекари је произведено великим делом испашом стоке на пашњецима херцеговачког крша, где има доста лековитог биља те на романијско – подрињском платоу, а зими са храном произведеном са истог терена“.
Сеоско домаћинство Кисин Тули
Породично Газдинство Кисин се налази на локалитету села Тули удаљено 10 км од Града Требиња на магистралном путу Требиње-Херцег Нови. У власништву газдинства изграђен је туристички инфо пункт, објекат у коме се могу куповати и дегустирати локални производи овог краја. Капацитет смештаја је 10 лежаја.
У непосредној близини објекта налази се мини сирана за производњу сира као породични бизнис.
„Традиција и култура живота на селу су саставни део туристичке понуде нашег газдинства. Неговањем традиционалне кухиње уз традиционалну добродошлицу, гостима пружамо јединствен, аутентичан, незабораван гастрономски ужитак за трпезом. Туристе очекују на трпези домаћи специјалитети, погача, сир, кајмак, сухомеснати производи, пите, штрудле, домаћи џемови, слатко, сокови, вино и ракија и други производи са газдинства. Храна и пиће које се сервирају нашим гостима задржавају аутентичност поднебља у коме се налазимо. Јела из колекције старих рецепата су право освежење за наше госте. На нашем газдинству се посебно негују традиционални обичаји и зато нашим гостима нудимо незабораван доживљај попут уношења Бадњака, слављења Божића, ломљења чеснице, фарбања Ускршњих јаја и другим сеоским обичајима“.
Манастир Тврдош
На обали реке Требишњице, пет километара низводно од Требиња, налази се манастир Тврдош са црквом посвећеном Успењу Пресвете Богородице, која је подигнута у IV веку и задужбина је цара Константина (324-337) и његове мајке Јелене (247-327). У народу постоји сећање да је ктитор манастира Тврдоша био Свети краљ Стефан Урош II Милутин (1282-1321) који је обновио манастир, као и херцег од Светог Саве Стјепан Вукчић Косача (1435-1466).
Манастир Тврдош је оштећен приликом великог земљотреса који је задесио Дубровник и околину 6. априла 1667. године. Тада је оштећена купола на цркви и манастирске зграде. Из тежње за слободом, манастирско братство се, у време ратовања против Турске (1684.-1699.) активно укључило у борбу на страни Млетака. Раздражени овим, Турци заузимају Тврдош 1693. године, а игуман са 34 калуђера прелази у манастир Савина код Херцег Новог, који је био под млетачком влашћу. Понели су са собом драгоцености (царске двери, иконе, рукописне књиге, кивот требињски, плаштаницу … ). Годину дана касније, у повлачењу Млечани су потпуно уништили Тврдош, како се Турци не би у њему поново утврдили. Тврдош је претворен у рушевину.
Тврдош је био у рушевинама више од два века. Никола Руњевац, имућни Требињац, обновио је цркву и стари конак 1926.-1927. Од средине XX века био је напуштен, све до 1989. године. Почетком грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992-1995), седиште епископа захумско-херцеговачког и приморског је пренесено из Мостара у манастир Тврдош. Доласком епископа Атансија (Јевтића) почела је обнова манастира која траје до данас. Обновљена је црква, изграђени нови конаци, засађени виногради …
Монаси у манастиру, са игуманом, преузели су бригу о старим виноградима и уз помоћ прилога посадили нове засаде аутохтоним херцеговачким сортама. Тврдошко црно вино или вранац, чуван у храстовим бачвама старог манастирског подрума (XVI век), једно је од набољих, у класи врхунских вина на овим просторима. У манастиру се, поред вина, прави и мед.
У једној прастарој епској народној песми помиње се манастир Тврдош и његови подруми, односно манастирске избе испуњене вином. У тамним временима после пропасти српске средњовековне државе, српски монаси су у манастирима очували клицу српске духовности и културе, па и традицију српског винарства. Исто као и у читавој Европи, уосталом и у нашем винарству највеће заслуге за преношење знања о узгајању винове лозе и производњи вина припадају монаштву. Многе славне винарске куће Француске, Италије, Шпаније и Њемачке настале су на старим манастирским поседима или као настављачи њихове традиције. Бројни су и српски манастири који су винарски углед сачували до данашњих дана: Високи Дечани, Љубостиња, Тврдош.
Монаци манастира Тврдош, започели су ново поглавље у причи о манастирском винарству код нас. Преузели су бригу над виновом лозом у Требињском пољу, где су стари засади Вранца смештени на 70 хектара површине и подигли чак 60 хектара младих винограда у Поповом пољу.
Данас, манастир има два подрума. У старом каменом подруму из XV века, у стогодишњим храстовим бачвама сазрева вранац, а само десетак метара даље, уз саму Требишњицу, укопан је нови подрум опремљен најсевременијом технологијом, али савршено уклопљен у постојећи комплекс.
Манастир Тврдош данас представља духовни центар Светосавске епархије Хумске, која постоји од 1219. године.
Удружење произвођача млекара Републике Српске
Током посете пољопривредни произвођачи су имали прилику да присуствују презентацији др Миљана Ербеза који је уједно и оснивач удружења млекара и том приликом је говорио како само удружење и како функционише сам систем.
„Удружење пољопривредних произвођача -мекара Републике Српске је регистровано у децембру 1996. године. Удружење броји преко 440 чланова из 26 општина у Републици Српској. Мањи број чланова је из Брчко Дистрикта и Федерације БиХ. На годишњем нивоу наше Удружење производи око 42 милиона литара млека, и представљамо групацију произвођача са највећом просечном производњом по крави у БиХ која износи преко 7.100 литара млека у стандардној лактацији. Кад је у питању расна структура најчешће фармери у брдско-планинским подручјима прибегавају узгоју Сименталца, док је у низијским подручјима то мјшано, али на већим газдинствима превладава Холштајн раса говеда. Од укупног броја фарми, 23 фарми су роботизоване, са трендом раста броја роботизовнаих фарми. Обично фарме имају једног до два робота, произвођача Де Левал, ГЕА или Лелy.
Просечна приозводност млека по грлу у оквирима раса које узгајају наши чланови у 2022. години била је следећа:
Наше Удружење има статус организације узгоја од 2018. године, а од 2020.године имамо и прву матичну књигу усклађену са ЕУ и локалним нормама у овој области. Један део наших чланова је већ у систему контроле производности, а имамо сваки дан све више уписаних чланова и у матичну књигу.
Поред узгојно-селекцијског рада, Удружење активно ради и на унапређењу наше одговорности према природи и окружењу. То пре свега желимо да постигнемо кроз унапређење добробити и здравља наших крава, те тим да утичемо на смањење употребе антибиотика у лечењу. Остаци антибиотика могу да проузрокују здравствене проблеме код људи који конзумирају контаминирану храну, али и да утичну на ограничење извоза, у случају да је храна која се извози контаминирана антибиотицима. Антибиотици односно њихови остаци могу негативно деловати и на само окружење, на живи свет у околини фарме и даље, ако се преносе водом. С тога, желимо да својом одговорношћу, будемо пример и другима.Урадили смо доста пројеката од којих један јесте набавка опреме за функционалну обраду папака коју сада изнајмљујемо “.
