Odlučili smo da ove godine, nakon dvogodišnje pauze zbog pandemije virusa Korona, naše poljoprivrednike оdvedemo u Bavarsku – evropsku prestonicu mlečnog govedarstva. Veliki je problem sa mlečnim govedarstvom u našoj zemlji došlo je do drastičnog pada broja domaćinstava koji se bave stočarstvom. Želeli smo da vidimo na koji način se ljudi u Nemačkoj bave savremenom poljoprivrednom proizvodnjom, iako mnogo toga za naše poljoprivrednike nije dostižno. U okviru studijskog putovanja planirana je poseta četiri farme krava, kao i manifestacija gde se odvija aukcijska prodaja grla. Ovo je prilika da vidimo na koji način bi mogla da se realizuje kupovina i uvoz kvalitetnih grla, jer je plan Agrorazvoja da u narednim godinama vrati meru dodele priplodnih junica – kaže Dragutin Kuzmanović, direktor „Agrorazvoj – valjevske doline“
Na području Rozenhajma, grada u Bavarskoj, podno austrijskih Alpa, proizvodnja mleka odvija se na 1500 farmi. U ovom delu Nemačke, na 500 metara nadmorske visine proizvodi se takozvano planinsko mleko, za koje farmeri dobijaju oko pet evro centi više od svojih kolega iz drugih krajeva. Na svakoj farmi u proseku je 50 muznih grla od kojih je 95 posto simentalska rasa.
Prosečne površine ovdašnjih farmera koje imaju u svom vlasništvu iznose od 30 do 50 hektara oranica po gazdinstvu, a za hektar poljoprivrednog zemljišta neophodno je izdvojiti 250.000 evra.
Prvog dana studijskog putovanja posetili smo četiri farme sve su porodične farme koje se prenose sa generacije na generaciju.
Florian Moseger (30 godina): „Mi smo peta generacija koja se bavi mlečnim govedarstvom, imam 30 godina. Trenutno je dobro situacija, ali za budućnost ne moze niko da nam garantuje, seljaku nikada ne moze da bude lako. Trenutno na farmi imam oko 50 krava, pored kojih imam još junica za teljenje. Objekat je napravljen za oko 70 krava. Dobio sam subvenciju od države, 40% sam dobio za sve sto je uloženo. Naravno uz uslove koji su propisani, a jedni od tih su da mora da postoji izlaz za napolje (ispust). Takođe, morate imati određni broj hektara, a još jedan od uslova je da se morate baviti 12 godina govedarstvom.“
Rupert Paul: „ Objekat sam napravio sam imajući u vidu da sam stolar po zanimanju, stubove sam kupio, a ostatak sam koristio iz sopstevene šume. Ovakav tip štale se pokazao prvo kao mnogo bolji zbog samog procesa muže jer muzeš u stojećem položaju. Pre sam imao krave ali su bile u vezanom sistemu držanja, tako da je kretanje bolje zbog teljenja i svega. U staroj štali je sve moralo da se radi pomoću vila i kolica, a sada sve to radim mašinama što je mnogo brže i lakše.“
Sebastian Paul: „ Na svojoj farmi posedujem između 70 i 80 krava tokom cele godine. Najveći problem su mladi koji ne žele da uče. Sve manje i manje je mladih ljudi i to je najveći problem. Kod mene trenutno je sve dobro, dobro sam se obučio i dosta toga radim kompijuterski. Ceo menadžmet farme radim sam.“ Objekat za stoku izgrađen je od četinarskog drveta, koji raste u ovom delu Nemačke, po svim standardima za držanje muznih krava koje se slobodno kreću.
Johan Takser : „ Mi smo od 2016. godine prešli na ogansko stočarstvo, a razlog prelaska je bio komsija preko puta koji je odustao, tako da mi smo uzeli imanje od njega i počeli da proizvodimo bio gas. U poslednjih godinu dana, kako je sve poskupelo, posebno kada je u pitanju energetska kriza, organska hrana više nije toliko atraktivna u marketima, i za ovo mleko dobijamo skoro isto novca kao i konvencionalne farme. Ali i dalje ne želimo da odustanemo, jer se nadamo da će biti bolje. Na svojoj farmi imam oko 90 krava.
Što se tiče ishrane ona mora biti strogo kontrolisana,i mi beležimo sve što kupimo, sve račune i obavezno je da sve nabavljeno mora biti od firmi koje se bave organskom proizvodnjom. U svom posedu imamo oko 90ha. Cena za litru mleka od 4,15 masti i 3,45 proteina iznosi 68 centi. Cena koncenrata iznosi 58 eura za 20kg. Trenutno na svojoj farmi proizvodim oko 6000l mleka po kravi godišnje,mi treća smo generacija koja je na ovom gazdistvu.“
Drugi dan posete bio je opredeljen za obilazak manifestacije na kojoj se vršiz aukcijska prodaju grla. Kako nam je domaćin Kristijan Preslav- šef prodaje je naveo da ova institucija postoji preko 120 godina i 100 posto je u vlasništvu poljoprivrednika i oni biraju rukuvodstvo od 4 člana. Sama institucija broji oko 1300 članova koji u svom posedu imaju oko 95000 krava. Sve su to porodične čiji je glavni zadatak je očuvavanje genetike.
„Mi smo glavna stanica prodaje. Jedan od glavnih ciljava je prodaja teladi koju organizujemo svakog četvrtka, na godišnjem nivou prodamo oko 32000 teladi. Sva telad se prodaju pojedinačno i ulaze na linuju jedan po jedan. Mi smo najveći prodavci u celoj Bavarskoj, zbog aukcijske prodaje grla nemamo fiksnu cenu, već je ona varira od grla do grla.
Po teritotiji na kojoj se nalazimo imamo puno pašnjaka i puno mlečnih krava. Zbog svega toga ne postoje farme koje se bave tovom, osim držanjem mlečnih krava. Muška telad se prodaju na farmama tako da ovde dolaze ljudi iz Severne Nemačke i kupuju ih dalje za tov.
Prosečna kilaža teladi za prodaju je oko 88 kg, starosti oko 40 dana i cena im iznosi 5 evra po kg. U letnjoj sezoni cena muskih teladi je dostigla svoj rekord čak od 7 evra po kg. Trenutno postoji problem kod velikih farmi koji vrše tov junadi, a to su farme koji imaju bio gas. Samim tim više zarađuju prodajom bio gasa i onda se manje bave tovom. Zato je i cena niska.
Godišnje prodamo oko 2800 krava,a da bi to prodali imamo 14 aukcija godišnje. Takođe prodamo oko 1600 prvotelki. U toku ovog dana biće oko 160 prvotelki u ponudi kao i 15 bikova kojih u toku godine prodamo oko 200.
Svaka ova aukcija je strogo kontrolisana od strane veterinarske inspekcije. Priznati smo u Evropskoj uniji i možemo vršiti prodaju za ceo svet. Zato su sve životinje strogo kontrolisane za zarazne bolesti i za sve druge bolesti.
Oko 20.000.000 evra se godišnje obrne novca putem aukcijske prodaje grla,a mi radimo za provoziju od 7 posto, dok 93 posto isplaćujemo uzgajivačima grla. Mi smo i Nemačkoj kao organizacija pod kontrolom farmera i zato imamo neke poreske olakšice. Cilj same organizacije nije da pravimo veliki profit nego da imamo kontinuitet u prodaji i da olakšamo poljoprivrednicima da prodaju svoja grla. Pripada nam oko 100 ha zemlje od toga je 30 ha šuma i 70 ha livada.“
Sam proces aukcijske prodaje počinje tako što farmeri kada dovezu svoja grla idu na veterinarski pregled, zatim na vagu gde ujedno se kontroliše zdravstveno stanje vimena, posle se čiste i peru. Dobija se lista sa rednim brojem na kojoj stoji količina mleka na dnevnom nivou, količina mleka u minutu, kada se se telila, da li su uvedene u organsku proizvodnju ili ne. U samom katalogu može se videti cela ponuda i za svaku životinju pedigre.
„Pre oko 10 godina smo počeli da radimo genetsku kontrolu teladi uzimanjem uzoraka iz uveta , kako bi uporedili sa poznatim bikovima koji su dokazani sa svojim ćerkama, a onda se sa tim teladima zna šta treba i šta dobijaju sa tim. Samo 1 od 40 uzoraka prođe u centar za veštačko osemenjavanje. Prethodne godine urađeno je oko 1200 uzoraka teladi i samo je 25 uzoraka otislo u centru za veštačko osemenjavanje, a oko 200 za prirodan priplod, ostatak ide za tov. Takođe zadnjih 10 godina radi se na genetskom materijalu, već jako rano mogžemo da utvrdimo na biku gen koji nije dobar i isključujemo ga rano iz priploda. Što se tiče steonih junice one se ne prodaju u ovom objektu već diretno u štali.“
PODELITE
