Gailardija, kod nas poznata i pod imenom kokarda, je cveće živih, veselih boja koje je nepravedno zapostavljeno u našim baštama. Obuhvata više od 20 vrsta jednogodišnjih i višegodišnjih biljaka koje mogu da se gaje u žardinjerama i saksijama, a cvetovi viših vrsta mogu da budu lepo rezano cveće koje u vazi može da potraje i do 14 dana. Gailardija nije zahtevna za uzgoj, dobro podnosi letnju sušu, a ukoliko se posadi u senovitom delu bašte imaće sitnije cvetove, koji se poput prekrivača šire po zemlji. Kako su najpopularnije gailardije u žutoj i crvenoj boji, tradicionalnom koloritu indijanskih pokrivača otuda ovom cvetu i ime indijanski prekrivač. Privlači leptire i bubamare, a u svaki vrt unosi vedrinu od ranog leta do jeseni.Gailardija pripada porodici Asteraceae, a vodi poreklo iz Severne i Južne Amerike gde niče kao divlje cveće. U zavisnosti od sorte može biti jednogodišnja, ili višegodišnja biljka, i tada može da potraje i desetak godina. Preporuka stručnjaka je da se rasađuje na dve godine kako bi raskošno cvetala svakog leta. Visoke sorte mogu da narastu i do metar visine, dok niže vrste više rastu u bokorima od 20 do 60 santimetara. Veoma brzo i lako se razmnožava, stalno raste u širinu kao pokrivač i dobar je izbor za kameniti deo bašte. Može se rasaditi odvajanjem mladice od korena, ali iz semena i tada brzo niče i cveta već iste godine. Sadi se u toploj leji od aprila do juna, rasađuje u junu. Gailardija nije zahtevna kada je u pitanju zemljište, pa se sadi u plodnu, peskovitu zemlju na sunčanom mestu. Ukoliko je u pitanju zemlja bogata glinom dodajte peska kako biste biljci omogućili dobru drenažu. Kako savetuju iskusni baštovani redovno zalivanje je potrebno samo u fazi rasta, pri čemu treba voditi računa da koren ne bude natopljen vodom, jer će od prevelike vlade istruliti. Listovi su duguljasti, dlakavi i imaju nazubljene ili glatke rubove, a ponekad i rese. Gailardija bogato cveta od juna do oktobra. Cvet je sličan beloj radi, najčešće dvobojan žuto-crven, ali i u nijansama narandžaste, žute, ružičaste ili tamnocrvene boje. Cvetovi su prilično krupni i mogu biti čak 10 centimetara u prečniku. Nakon što cvetu otpadnu latice ostaje veoma zanimljiva zeleno-crvena kuglica koje se postepeno suše i smanjuju. Ukoliko joj redovno uklanjate precvetale delove, uzvratiće vam novim bujnim cvetovima koji se dugo održavaju i izuzetno su dekorativni. Za razliku od niske gailardije koja se širi kao prekrivač po zemlji, visoka sorta ovog cveta je grmolika biljka bujnog rasta sa dugim cvetnim drškama koje mogu da dostignu visinu i do 80 santimetara. Iskusni baštovani savetuju da se drške privežu uz neki oslonac, ili ogradu da ih jači vetar ne bi polomio. Na početku sezone preporučuje se prihranjivanje đubrivom sa produženim dejstvom, ili dodavanje tečnog đubriva u vodu za zalivanje svake treće nedelje. Pre prvog mraza gailardija se skraćuje na visinu do 15 santmetara. Ukoliko je zasađena u bašti u hladnijim krajevima treba je zaštiti preko zime tako što se na biljku naslažu manje grane smrče.Kako savetuju stručnjaci đubrenje gailardije i prihranu treba obustaviti krajem leta, naročito treba izbegavati dodavanje azota. Zašto? Zato što se na ovaj način podstiče rast biljke i novi izdanci čime se smanjuje njena otpornost na hladne, zimske uslove. Kako je u pitanju letnje cveće koje voli dosta sunca, treba voditi računa da prilikom zalivanje ne dođe do previše natapanja zemlje vodom što dovodi do truleži korena. Uzrok je gljivična infekcija korena ili korenovog vrata zbog čega biljka više ne može normalno da se hrani i uzima vodu iz zemlje. Natopljenost zemlje vodom prouzrokuje manjak kiseonika što pogoduje širenju gljivica oko korena. Ova bolest najčešće se javlja u mladim zasadima, a simptomi bolesti su klonula biljka kojoj vremenom odumiru izdanci, a potom i cela biljka. Najbolja prevencija protiv ovog oboljenja je da se prilikom rasađivanja sade zdravi i snažni izdanci. Ukoliko se bolest pojavi uklonite zaražene biljke kako biste sprečili širenje infekcije.Osim ove gailardija može da oboli i od pegavosti lista. Simptomi bolesti su tamna, laka, okrugla ulegnuća na listovima koja kasnije postanu smeđa, list se suši i otpada. Uzrok je infekcija lisnim gljivicama koje se prvenstveno šire na donjim delovima biljke po vlažnom vremenu. Savet je da pazite da zasadi budu suvi, a prilikom zalivanja biljke vodite računa da ne pokvasite donje listove.
Izvor: agrobiznis magazin
PODELITE
