Postoji razlika u sušenju u domaćim sušilicama i standardnim pušnicama. Sledite uputstva ispod i dobićete kvalitetan proizvod.
Od davnina se šljiva koristi za hranu, ali i kao lek. Bogata je šećerima, pektinskim materijama, mineralima i laksativnim sastojcima. Osim toga, sadrži belančevine, uključujući i amino-kiseline, vitamine i drugo. Veća upotreba suve šljive i jela pravljenih od nje, deluje na pravilnu probavu, smiruje nervnu napetost, utiče na smanjenje gojaznosti, odlaže rano starenje i slično. Voćni šećer iz suve šljive brzo dolazi u krv i osvežava.
Zastupljena su najčešća dva tipa domaćih sušnica i to: pušnica i popravljena domaća sušnica.
Standardna pušnica nema otvore za provetravanje sušilišta, a često ni vrata ni rešetke na ložištu. Kako suva šljiva ne bi imala miris na dim, ložište treba da bude tako urađeno ili popravljeno da dim ne prodire u prostor sa lesama. Njen kvalitet zavisi kako od procesa sušenja tako i od pravilne pripreme sirovine za ovaj vid prerade.
Priprema šljive za sušenje
Veoma je važno da se bere šljiva koja je tehnološki zrela, a to je momenat kada se peteljka lako odvaja od ploda, pokožica oko peteljke se smežurava, a plod je sladak i sadrži maksimalnu količinu šećera.
Plodove treba prebirati, sortirati po krupnoći i zrelosti i ujedno prati, na taj se način otklanjaju razli uzročnici kvara koji su na plod dospeli dok je još bio na drvetu ili u dodiru sa zemljom. Prljavština koja se ne ukloni pranjem, čini kasnije osušeni plod lepljivijim, nego što bi trebalo da bude. Oprani plodovi daju osušenoj šljivi sjajniji i lepši izgled.
Ovako pripremljene plodove približno iste krupnoće i zrelosti, treba staviti u istu lesu. Time će se izbeći između ostalog i nastajanje parenica i njihovo naknadno dosušivanje.
Proces sušenja
Sušnicu treba zagrejati na temperaturu od 45 do 50 stepeni Celzijusa. Tada se u nju unose lese sa svežom šljivom. Da bi se plodovi brzo i kvalitetno sušili potrebno je dobro provetravanje i postepeno zagrevanje sušilišta od navedene početne temperature do najviše 85 stepeni na kraju sušenja.
Za kontrolu, treba kroz tavanicu staviti termometar (do 100oC) tako da mu je deo sa živom desetak centimetara iznad najviše postavljene lese.
Ako se sušenje obavlja u standardnim pušnicama treba otvarati lesne kapke radi provetravanja. S obzirom na to da to nije dovoljno, redovno nastaje kuvanje plodova u prvoj trećini sušenja.
Kad je kraj sušenja blizu, provetravanje treba da se smanji zatvaranjem otvora za izlaz vlažnog vazduha, ali ne u potpunosti. Ako se tokom pripreme svežih plodova i procesa sušenja, postupi po ovim uputstvima, dobiće se kvalitetna suva šljiva bez „parenica“.
Nakon završetka sušenja, tople lese sa suvom šljivom treba ostaviti da se hlade, a zatim se šljiva skida i stavlja u suv prostor promajom da se preznoji, odnosno da se odležavanjem (kondicioniranjem) od dve do tri sedmice, izednači vlaga suvljeg mesa oko pokožice sa vlažnijim delom ploda oko koštice.
izvor:https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/kako-dobiti-sjajnu-i-dovoljno-vlaznu-suvu-sljivu/89446/
