Pivo je alkoholno piće sa malim sadržajem alkohola, izražen u procentima najčešće se kreće od 2,0 do 6,0 %, mada može da iznosi i do 14% . Spravlja se od davnina i do današnjih dana mu je menjan ukus. Prvim proizvođačima se smatraju stari Egipćani, njihova tehnologija je sa Rimljanima preneta u Evropu.
Osnovni sastojci jednog dobrog (a i lošeg) piva su: voda, ječmeni slad, hmelj, kvasac, mogu se još dodavati razni aditivi koji poboljšavaju kvalitet piva. Umesto glavne sirovine, ječmenog slada, može se koristiti i surogat do 1/3 ukupne mase osnovne sirovine. U Evropi i Americi se kao surogat koristi kukuruz a u Aziji pirinač. Neke zemlje, kao što je Nemačka su zakonom zabranile upotrebu surogata pri proizvodnji piva, na taj način štiteći potrošače ali i kvalitet ovog dragog nam napitka. Godišnja proizvodnja piva na svetskom nivou iznosi više od 133 miliona litara. Ovaj podatak datira iz 2006. i veruje se da je proizvodnja i veća od pomenute cifre jer se ne može sa sigurnošću tvrditi kolika je proizvodnja malih pivara i lokalnih pivnica. U Nemačkoj se popije oko 250 litara po glavi stanovnika godišnje, u Belgiji 230, a u Češkoj 190. Srbija sa svojih 80 litara po glavi stanovnika godišnje je negde na sredini evropske lestvice. Pivo mnogo više piju muškarci, čak dve trećine ukupne količine, ali se ovaj odnos u skorije vreme menja u korist žena.
Proizvodnja piva spada u tehnologije vrenja, gde kvasac prevodi šećere u alkohol. Prvi korak proizvodnje se sastoji u mešanju slada i vode, kao što je ranije pomenuto umesto jednog dela slada se može koristiti kukuruz, pirinač ili čak krompir. Ova smesa se meša nekoliko sati na odgovarajućoj temperaturi i za cilj ima prevođenje skroba u šećere. Sledeći korak je filtracija i odvajanje tečne faze koja se ponovo zagreva i u nju se dodaje hmelj, zarad ekstrakcije komponenti koje daju karakterističnu aromu, gorčina piva potiče baš od dodatog hmelja. Nakon kuvanja sa hmeljom pivo se hladi i dodaje mu se kvasac da bi šećeri prevreli u alkohol. Na kraju se odvajaju sve pirmese od piva i pivo ostavlja da odstoji pre nego što će biti servirano pravim sladokuscima. Vrste piva: Ale – dobija se procesom fermentacije na višim temperaturama od 15 do 25 OC, a kvasac se nalazi na vrhu posude u kojoj se vrenje odvija. Pre pojave lager piva, sva piva su spadala u grupu ale piva. Fermentacija ove grupe piva se ne završava potpunim prevođenjem šećera u alkohol, te su ale piva blago slađa i gušća od lager piva. Procesom vrenja u ale pivu nastaju i razni sporedni proizvodi, tako da to daje dodatnu aromu pivu. U ovu grupu piva spadaju: Leffe, Duvel, Guinness. Lager – najčešće konzumirana piva u svetu, fermentacija kod ove vrste piva teče na nižim temperaturama i kvasac se sleže na dno. Ovaj vid fermentacije daje pivo bez ostataka šećera i čistije arome u odnosu na ale. Naziv je dobilo po načinu skladištenja (lagerovanja), na tamnim i hladnim mestima. Nastanak ove grupe piva je skorijeg datuma, pre oko 200 godina.
U ovu grupu piva spadaju: Paulaner Weissbier, Lav, Jelen. Nemačka – definitivno jedna od najbitnijih zemalja na pivarskoj mapi sveta. U Nemačkoj postoji oko 1300 pivara i to je druga zemlja u svetu po broju fabrika piva, prva je Amerika Holandija – još jedna relativno važna pivarska država. Odatle nam dolaze neka od najpoznatijih brednova. Valja reći da je Haineken jedan od najvećih proizvođaća piva u Holandiji . Belgija – zemlja pivskih sladokusaca. Tamo se mogu pronaći najrazličitiji ukusi piva i najrazličitiji sadržaj alkohola u istom. Češka – česi spadaju u najveće svetske pivopije, njihova pivska kultura je jeda od najpoznatijih u Evropi. Velika Britanija –pivo piju toplo, odnosno na sobnoj temperaturi da bi se pojačala njegova aroma.
Prilikom sipanja piva obratite pažnju na penu, kod kvalitetnijih piva mehurići su siniji i gušći, a sama pena treba da se zadrži bar minut. Različita piva imaju i različite boje, kod svetlih piva koja su najčešća kod nas boja treba da je zlatno-žuta . Miris piva potiče mahom od dodatog hmelja i takodje varira od vrste do vrste ali nikako ne sme biti oštar ili kiseo, tada nešto ozbiljno nije uredu sa pivom koje želite piti. Aroma piva takođe potiče od sadržaja i vrste hmelja i ne postoji univerzalni ukus piva, jednostavno morate probati svako.
U zavisnosti od aromatičnosti piva zavisi i u kakvoj čaši će pivo biti služeno, lager piva se služe u kriglama sa drškom da bi se izbegla razmena toplote izmedju ruku i piva. Aromatičnija piva poput se služe u uskim dugačkim čašama da bi se aroma što duže zadržala i njen intenzitet pojačao tokom ispijanja. U zavisnosti od vrste piva takođe i zavisi temperatura serviranja, pa se tako lager piva najčešće služe na temperaturi od 8 do 10 OC, tamna ale piva na 12 do 15 OC, voćna piva se služe od 5 do 10 OC a gorka piva se služe na 10 do 12 OC.
Tekst: Snežana Birčanin
foto>1zoom
PODELITE
