Klasična i afrička kuga svinja imaju sličnosti u vrlo lakom širenju pa, zavisno od oblika, sličnoj kliničkoj slici kao i smrtnom ishodu u velikog broja inficiranih životinja.
„Međutim, ove dve bolesti uzrokuju dva potpuno različita virusa bez bilo kakve sličnosti među njima„, kažu sa Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu.
Dva potpuno različita virusa
Klasična svinjska kuga uzrokovana je RNK virusom iz porodice Flaviviridae, roda Pestivirus. Ova bolest je poznata od početka 19. veka kada je opisana u Sjedinjenim Američkim Državama, a u Evropi se pojavljuje od 1862. godine kada je prvi put zabeležena u Engleskoj. Iz te zemlje se proširila po ostatku Evrope, a sredinom 20. veka smatrana je globalno proširenom. Za nju odavno postoji efikasna vakcina.
Podsetimo, vakcinacije protiv klasične kuge svinja ukinuta je u Srbiji 2019. godine, što je bio jedan od uslova da bi se naše svinjsko meso uopšte izvozilo za EU.
S druge strane, naglašavaju iz zagrebačkog univerziteta, afrička svinjska kuga je bolest poznata 102 godine, a nazvana je po području pojavljivanja koje je decenijama bilo ograničeno isključivo na Afriku, te kliničkoj manifestaciji sličnoj klasičnoj svinjskoj kugi, zbog čega se tako i naziva. Ovu bolest, kao što je ranije istaknuto, uzrokuje potpuno različit virus.
Još uvek ne postoji pouzdana vakcina
Uzročnik AKS, dodaju, pripada DNK virusima, porodici Asfaviridae, rod Asfivirus. Ima izrazito složenu građu, genom i način širenja koji je i danas nedovoljno istražen. Zbog navedenoga kao i načina umnožavanja u domaćinu i izbegavanja određenih delova imunološkog odgovora, za ovu bolest u ovom trenutku ne postoji vakcina sa pouzdano dokazanom neštetnošću i efikasnošću.
„Mnogi naučni timovi širom sveta decenijama sprovode istraživanja u svrhu proizvodnje vakcina koje bi omogućilo kontrolu ove ekonomski najznačajnije bolesti svinja. Načinjeni su značajni iskoraci, ali ovaj proces još nije dovršen tako da u ovom trenutku ne postoji pouzdana vakcina primenom kojom bi se garantovala neškodljivost i efikasna zaštita od infekcija“, ističu s Veterinarskog fakulteta.
Dakle, dodaju kako je ono koje su proizveli vijetnamski i američki naučnici (NAVET-ASFVAC) zaista odobreno za upotrebu u Vijetnamu te predstavlja potencijalno efikasno, međutim, još je previše nepoznanica da bi zaključili da je moguće koristiti ga i u drugim državama. Nedovoljno je istražena mogućnost uzrokovanja hroničnih infekcija kod vakcinisanih životinja kao i genskih promena vakcinisanog i terenskog soja virusa.
Upozorenje o nepropisno ispitanim vakcinama protiv afričke kuge svinja
Upravo radi takvih velikih rizika korišćenja nedovoljno proverenih vakcina, Svetska organizacija za zdravlje životinja (WOAH) je 18. oktobra 2023. izdala upozorenje o značajnim rizicima njihove upotrebe.
„Iako svi sa nestrpljenjem očekujemo konačno stavljanje na tržište efikasne i pouzdane vakcine, ovo upozorenje je izdato kako ne bi zbog ekonomskih pritisaka, koji su sve jači širom sveta, preuranjeno počeli sa vakcinacijom nepouzdanom vakcinom čime možemo da izazovemo značajne probleme te dodatno, verovatno čak i dugoročno, kompromitujemo suzbijanje bolesti koje je i ovako zahtevno„, objašnjavaju te dodaju kako ovaj rizik potvrđuje i ranije odobrenu vakcinu takođe u Vijetnamu, koje se u početnoj fazi smatralo efikasnim i sigurnim za primenu da bi kasnije zbog zabeležene smrtnosti vakcinisanih životinja bilo povučeno iz upotrebe.
„Koliko god bilo teško prognozirati kada bi mogli imati efikasnu vakcinu sa potpunom validacijom za široku primenu, s obzirom na intenzitet i fazu istraživanja nekoliko timova svetskih naučnika, optimistično možemo očekivati da će ono biti dostupno na tržištu u sledećih nekoliko godina„, zaključuju stručnjaci.
Tada bi se, kažu, vakcina koje zadovoljava sve tražene zahteve, zasigurno primenjivala i u Evropskoj zajednici, a onda naravno i u drugim evropskim zemljama.
izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/koja-je-razlika-izmedu-klasicne-i-africke-svinjske-kuge/91358/