Jedan od značajnih ličnosti krajem 18 i početkom 19 veka među Srbima u beogradskom pašaluku je izvesno i Petar Nikolajević Moler. Rodjen u Babinoj Luci 1775.godine još kao mlad je postao školovani slikar i bio je jedan od retkih pismenih judi toga vremena. Pošto je još pre ustanka radio u više manastira ,dobio je nadimak Moler. Za vreme zbega rajem 18.veka bio je u Sremu zajedno sa stricem Hadzi Ruvimom. Posle njegove smrti u seči knezova uključuje se u organizovanje Prvog srpskog ustanka. Kao hrabar i pismen čovek brzo se istakao u bitkama na Drini , naročito u bici kod Jelenče, pa je postao vojvoda sokolske nahije. Pošto je podržavao Karadjordja često je bio na meti njegovih protivnika zbog čega je bio smenjen sa mesta vojvode i uhapšen 1812.god. Ipak oslobođen je i učestvovao je u odbrani Loznice 1813.god. Pošto je bio u teškom položaju poznat je dogadjaj kada je pisao pismo vodjama za pomoć svojom krvlju. Ipak zahvaljujući svojoj hrabrosti uspeo je da se probije i spasi sa malim brojem vojnika. Propašću ustanka prešao je u Austriju. U toku Drugog srpskog ustanka vratio se u Srbiju i uključio se u borbe za oslobođenje Pozarevca i Valjeva, kao i u bici kod Dublja. Knez Miloš ga je postavio za komandanta na Drini ali nije želeo da deli vlast sa njim i ostalim ustanicima. Završetkom ustanka Moler je postavljen za predsednika Narodne kancelarije, najvišeg sudskog i administrativnog tela. Zalažući se za ograničavanje Miloševe samovolje bio je medju vodećim opozicionarima Miloša Obrenovića. Zbog toga je Miloš radio protiv njega i javno ga napadao pa je 1816.god. bio zarobljen i predat Turcima koji su ga na zahtev Miloša pogubili u Beogradu. Bio je retko pismen čovek, govorio više jezika, profesionalno slikao i kažu bio je „naočite spoljasnjosti“. Pokazivao je veliku hrabrost ali i diplomatsku umešnost. Borio se protiv samovolje vodja i kao takav nije bio po volji srpskim vodjama i njihovim pristalicama.
