– Bogojavljenje je još jedan veliki hrišćanski praznik radosti kada se proslavlja Krštenje Sina Božjeg, Gospoda našeg Isusa Hrista, u reci Jordanu, rukom Svetog Jovana Krstitelja, dok su se tokom samog čina otvorila nebesa, Duh Božji je u vidu goluba sišao na Gospoda i čuo se glas „Ovo je Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji“ (Mt. 4, 16-17). Vernici tog dana, ispunjeni velikom prazničnom radošću, odlaze u svoje hramove na liturgiju, a u nastavku se služi veliko vodoosvećenje – kaže za „Blic“ sveštenik Aleksandar Preščević.
Prema njegovim rečima, u nekim mestima ljudi ovaj praznik proslavljaju i drugačije.
– U nekim krajevima, gde postoje uslovi, organizuju se litije do reka i jezera sa plivanjem za Časni krst! Svi hrišćanski praznici su događaji tokom kojih su vernici posvećeni svom vrlinskom životu, kada se trudimo da suzbijemo i pobedimo svaki greh u sebi, kada se naša srca greju u plamenu praštanja, ljubavi i radosti – govori sveštenik Preščević.
Od kada postoji plivanje za časni krst
– Plivanje za časni krst definitivno postoji od vremena hrišćanstva, pre svega zbog toga što je Isus kršten u vodi i bio je dodirivan krstom. Pa zato ljudi i plivaju za krst. Ono što se sigurno zna je da su u vreme pre Hrista završavajući taj zimski ciklus svetkovina, oni su odlazili na reke. Taj praznik zvao se praznik vodičara. Tada se između 18. i 19. januara išlo u povorci na reku gde se čekalo da se otvore nebesa i da bog da neki znak ljudima. Ti vodičari koji su išli pred reke i čekali da im se bog javi mogu zapravo da budu počeci plivanja za časni krst – govori za „Blic“ etnološkinja Jasna Jojić.
Ona naglašava da se plivanje za časni krst može povezati sa hrišćanstvom i Bogojavljenjem zato što je to praznik u slavu krštenja Isusa Hrista.
Sveštenik Aleksandar Preščević govori nam da se ne zna sa sigurnošću kada je počelo da se praktikuje plivanje za časni krst, ali da postoje zapisi o tome.
– Nisam siguran da je negde zapisan tačan datum nastanka običaja bogojavljenskog plivanja za Časni Krst u našem narodu ali sam pronašao pisani trag u listu „Politika“ da je ova tradicija u Beogradu obnovljena u vreme blaženopočivšeg patrijarha srpskog Varnave, na Bogojavljenje, 19. januara 1933. godine, sa napomenom da je reč o „starom običaju koji se u Beogradu nije vršio već nekoliko godina“. Dovoljno je pomenuti da se ovaj praznik u Beogradu proslavljao na najsvečaniji mogući način uz učešće i prisustvo zaista velikog broja vernika uprkos teškim vremenskim uslovima da bi se shvatio značaj ovog praznika za pravoslavne vernike – objasnjava nam on.
Žene smeju da plivaju za časni krst
Sveštenik Aleksandar kaže nam da su, kada je reč o bogojavljenskom plivanju za Časni Krst, organizacioni programi po eparhijama i parohijama različiti.
– Činjenica je da naš narod voli ovaj običaj, kao i da iz godine u godinu sve je više učesnika, kako muškaraca tako i žena. Po rečima nekoliko sveštenika, koji već decenijama učestvuju u organizaciji ovog događaja, dobrodošli su svi vernici koji im se jave za blagoslov da u njemu učestvuju – govori.
Ističe da su u mnogim parohijama organizovani preventivni zdravstveni pregledi kandidata, kao i provera bezbednosnog stanja u rekama i jezerima od strane stručnih lica, obezbeđeno je prisustvo stručnog medicinskog osoblja tokom samog događaja
– Reč je o tradiciji koja izaziva kod učesnika i gledalaca predivna osećanja. Jedan prestonički sveštenik se ponosi iskustvom njegovih parohijana-učesnika koji obavezno prisustvuju Svetoj Liturgiji, a tokom plivanja oni koji su već doplivali do Časnog Krsta čekaju da i poslednji učesnik dopliva pa zajedno podižu Krst, ističući na taj način hrišćansku vrlinu ljubavi kao temelj u zajedništvu – napominje on.
Poreklo vuče iz antičke Grčke i Rima
– Bogojavljenje predstavlja kraj tih zimskih svetkovina koje su počele od svetog Nikole, ali mi znamo da su u starom Rimu i Grčkoj takođe postojali ti ciklusi zimskih praznika koji su počinjali takođe u decembru i završavali se sredinom januara. Na osnovu toga možemo da predpostavimo da je Bogojavljenje jedan paganski praznik koji je potom preuzet i implementiran u hrišćanstvo – kaže Jojić.
Ona je rekla da je jedan od najvećih dokaza za to su praznik rimske Saturnalije koje su se održavale u čast Sunca.
– Nekako je sasvim logično da su se te svetkovine odvijale u hladnim mesecima jer su dani tada bili kraći, a ljudi su se okupljali da se prisete toplih meseci i rada u polju kada su bili zajedno. Ovaj praznik se takođe vezuje za Delfe u antičkoj Grčkoj gde su se slavile Eleuzinske misterije. U to vreme kada mi smatramo da se otvaraju nebesa i da nam se Bog javlja oni su smatrali da im je javlja Apolon i odatle je definitvno stiglo poreklo teofanije – kaže ona.
Na ovaj praznik se ne posti
Ljudi se često iznenade kada saznaju da se na Bogojavljenje ne posti, s obzirom da je samo dan ranije Krstovdan na koji crkva propisuje striktno pridržavanje posta.
– Naša crkva je propisala da se posti sredom i petkom ali to nije slučaj u danima kada se proslavljaju tri velika hrišćanska praznika; Božić, Bogojavljenje i Vaskrs. Nasuprot ovim praznicima Crkva je propisala post za Krstovdan, Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja i Vozdviženje Časnog Krsta, čak i ako se oni praznuju u danima kada nije sreda i petak – objašnjava sveštenik Aleksandar.
Prema njegovim rečima, razlozi za ovaj crkveni propis su utemeljeni u značaju praznika, crkvenoj tradiciji i bogoslužbenom poretku, koji su ustanovljenu u prvim vekovima hrišćanstva.
– Preporuka je svim našim vernicima da u svojim domovima imaju crkvene kalendare Svetog Arhijerejskog Sinoda naše crkve, dok se sa temom značaja i smisla posta mogu upoznati na najpodrobniji mogući način zahvaljujući dva predavanja koja je Patrijarh srpski g. Porfirije održao prošle godine u kripti hrama Svetog Save na Vračaru, a koja su nam svima dostupna u elektronskoj verziji – dodao je on.
Bogojavljenska beseda patrijarha Porfirija
Sveštenik Aleksandar osvrnuo se na to da se kao i svake godine na ovaj praznik ljudima besedom obraća poglavar Srpske pravoslavne crkve.
– Naš duhovni otac i arhipastir, Patrijarh srpski g. Porfirije, u svojoj iskrenoj očinskoj ljubavi i brizi prema nama obraća nam se u svojim prazničnim besedama u kojima nas ne samo poučava, nego nas i hrabri i bodri na našem jevanđeljskom putu. Ovaj praznik je prilika da obratimo pažnju na njegovu besedu u kojoj će svaka duša hrišćanska pronaći, pre svega, utehu – kaže.
Ljudi odlučuju da se krste na Krstovdan ili Bogojavljenje
– U crkvenoj istoriji sačuvana su svedočanstva da su se mnogi hrišćani krstili na Krstovdan uoči Bogojavljenja, spremivši se tako da ovaj veliki praznik dočekaju u radosti svetog bogosluženja, primajući u sebe Bogomotkrivenog Isusa Hrista kroz Svetu Tajnu pričešća. I danas se neki odlučuju da na Krstovdan ili Bogojavljenje budu kršteni ili da krste svoju decu ali to nije masovna pojava u našoj Svetoj Crkvi osim u nekim izuzetnim slučajevima – rekao je sveštenik Aleksandar.
Statusni simbol
Osim toga što plivanjem za časni krst na Bogojavljenje ljudi pokazuju svoju pokornost religiji, sve je više je uočljiviji i trend deljenja snimaka i fotografija učesnika koji se na taj način veličaju kao izuzetni članovi društva.
– Vernici koji se odluče da plivaju misle da se na taj način žrtvuju, da je bogojavljensko plivanje neka vrsta žrtve, što i jeste jer su reke vrlo hladne tada i naravno da su potrebni volja i napor ljudi da se to uradi, a onda da se posle toga ne razbole ljudi. Kod ljudi koji se na to odluče religijski motiv je vrlo jak – kaže Jojić.
Ona je potvrdila da je plivanje za časni krst postao statusni model ponašanja.
– Da to utiče na statusni simbol pogotov se vidi među mladim muškarcima, a svedoci smo i među mladim devojkama. Oni na taj način pokazuju snagu svoje volje i vere. Mislim da na tome ne treba da im zameramo, koliko god se možda ljudima činilo da je pretenciozno pokazivanje svoje vere, to nije tako – kaže ona i dodaje:
– Ovde se ljudi uglavnom takmiče ko će da uzme krst, da onaj koji prvi dopliva do krsta bude taj koji je izabran da nešto dobro čini i da zajednica može da mu pokloni poverenje i da zbog toga bude srećan.
Objasnila nam je da se i požrtvovanost veri može pokazati na druge načine takođe.
– Ljudi svoju religioznost i žrtvu pokazuju i postom. Ne možemo da kažemo da je od plivanja lakše postoiti 40 dana i odricati se hrane koju volimo da jedemo. Sve u religiji podrazumeva neku vrstu žrtve kojom se pokazuje snažna volja osobe, ali i snažna vera osobe – zaključuje ona.
Izvo: blic
