Iako je sredina zime i čini se da je do proleća ostalo još dosta vremena pravo je vreme za planiranje koje cveće možete da posadite u svojoj bašti na proleće. Ako pitate iskusne baštovane oni često predlažu da svoj vrt oplemenite dnevnim ljiljanom poznatom i pod imenom grančica.
U pitanju je prelep cvet na elegantnoj, dugačkoj stabljici koji će svojom lepotom oduševiti i najprobirljivije ljubitelje cveća. Izuzetno je dekorativan u bašti, a jedina mana mu je što cvet traje samo jedan dan, otuda mu i ime dnevni ljiljan. Ali, bez brige već narednog jutra otvoriće se novi pupoljak.
Poreklo i ime Dnevni ljiljan (lat. Hemerocallis sp.) je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Asphodelacea. Ime je dobio po grčkoj reči hemera (dan) i kallos (lepota). Vrlo je prilagodljiva biljka, odlično podnosi letnju sušu i ne zahteva posebnu negu. Raste od Evrope do istočne Azije, a ukrštanjem su nastale brojne sorte koje se razliku po veličini i boji cveta. Kod nas su najčešće zastupljene biljke sa raskošnim narandžastim cvetovima, koji mogu biti i žuti, tamno crveni, nežno ljubičasti i pink, kao i kombinacije dve boje. Cvetovi su krupni, veličine do deset santimetara i bez mirisa. Dnevni ljiljan cveta tokom juna i jula. Biljka je bokorastog rasta, a listovi nalik na šaš, lako povijeni, uski, nejednake širine, dok se na cvetnim granama nižu pupoljci. U zavisnosti od sorte odrasla biljka može da dostigne visinu i do 1,5 metara i 80 santimetara u širinu o čemu treba voditi računa tokom sadnje i ostaviti dovoljno prostora između mladica za bokoranje. Prirodno raste na rubovima šuma, voli sunce pa je najbolje zasaditi je na osunčanom mestu u bašti.
Ređe se sadi u saksijama, a u tom slučaju birajte što veće kako bi biljka imala dovoljno mesta za rast i razvoj. Kako raste gusto predstavlja dobru zaštitu od vetra, a širi se nizom podzemnog korenja koje u blizini matične biljke stvara nove lisne rozete. Zahvaljujući tome nije ih teško razmnožiti, bez obzira na godišnje doba. Ipak, najbolje je odabrati kraj vegetacije, odnosno sredinu jeseni kada listovi požute i kada se biljke priprema za mirovanje. Mlade biljke koje su narasle tokom proleća i leta sredinom jeseni dovoljno su snažne i velike, pa ih bez problema možete izvaditi iz zemlje, nežno odvojiti korenje i presaditi na novo mesto u bašti.
Važno je samo da svaka nova sadnica ima dobro razvijen korenov sistem i nadzemne delove. Dnevni ljiljan se đubri samo u proleće, a tokom leta traži dosta vode da bi biljka mogla da cveta i razvija nove pupoljke. Kako bi se produžilo vreme cvetanja iskusni baštovani preporučuju redovno uklanjanje osušenih cvetova i lišća. Tokom jeseni kada se završi vegetativni period preporuka je da se biljka oreže kako bi lakše podnela zimu, da bi u proleće nikli novi izdanci i listovi. Preventiva i lečenje bolesti Tokom godina bokori dnevnog ljiljana mogu da postanu previše gusti, pa je dobro prorediti i presaditi mladice. Ovo je i preventiva zbog mogućih bolesti koje se najčešće javljaju tokom zime. Iako važi za otpornu biljku i dnevni ljiljan mogu da napadnu bolesti. Najčešće se javlja pegavost listova.
Bolest se manifestuje u obliku crveno – smeđih mrlja na listovima po dužini. To vremenom dovodi do odumiranja listova, a potom i stabljike i cele biljke. U pitanju je gljivična infekcija koja se brzo i lako prenosi po vlažnom vremenu. Da bi se izbegla ova bolest treba voditi računa prilikom zalivanja da se listovi ne kvase previše, jer to pogoduje razmnožavanju gljivica. Nije loše, savetuju baštovani, povremeno prorediti listove kako bi vazduh mogao da struji. Obolelo lišće treba odmah ukloniti kako se bolest ne bi širila dalje. Druge posebne mere nisu potrebne jer će se biljka vrlo brzo oporaviti. Iako je dnevni ljiljan cvet bez mirisa može biti meta raznih insekata. Najčešće ga napada repičin sjajnik. U pitanju su sićušni insekti koji se javljaju u vreme cvetanja repice. Međutim, kad prođe vreme cvetanja repice u potrazi za novim domom traže sličan cvet, pa dnevni ljiljan, posebno žuti, napadaju zbog jarkih boja cveta. U pitanju su insekti koji ne pravi neku posebnu štetu na biljkama, ali su dosadan i najčešće sami nestaju krajem leta. Dnevni ljiljan najčešće služi za ukras, a malo je poznato da je u pitanju i jestiva biljka. Mladi izdanci mogu da se koriste kao salata, dok se cvetovi beru i suše, a potom lagano izmrve i služe kao začin.
Izvor: Agrobiznis magazin
PODELITE
