Za postizanje visokih prinosa strnih žita pored pravovremene setve, zaštite od korova i bolesti, odlučujuću ulogu ima prihrana. Azot je nosilac prinosa strnih žita i njegovo nedostatak u biljkama se negativno odražava na prinos. Usled nedostatka azota list pšenice žuti, a zatim propada, stabljike su tanke, bokorenje slabo, list je uzak.
Pored pravilnog izbora i količine azotnog đubriva za prihranu, za postizanje visokih prinosa od presudnog značaja je vreme primene azotnog đubriva za prihranu.
Biljke koje u izvesnoj meri gladuju u azotu daju sitnije i slabije razvijene klasove od normalno hranjenih biljaka.
Pri jakom ili potpunom nedostatku azota, izumiranje listova ide tako što su listovi u celosti zahvaćeni žutilom i propadanjem, za razliku od propadanja izazvanog nedostatkom kalijuma, gde sušenje ide od vrhova i ivica listova.
Nedostatak azota kod pšenice
Suvišak azota takođe ima negativan efekat. Prekomerna količina azota utiče na bujniji porast nadzemnog dela, a slabiji razvoj korenovog sistema. Usled toga dolazi do intenzivnog bokorenja, slabijeg korišćenja svetlosti, većeg izduživanja i etioliranja prizemnih internodija, a sve to skupa dovodi do lakšeg i većeg poleganja pšenice.
Slabije razvijen koren u nedostatku vlage, nije u stanju da snabdeva nadzemni deo sa dovoljnim količinama mineralnih materija.
Usled veće količine azota, datog jednostrano ili u nepravilnom odnosu prema fosforu i kalijumu dolazi do izmena u građi stabljike, jer se smanjuje količina sklerenhima, što omogućava lakšu povredu od strane stabljične rđe.
Suvišak azota kod pšenice
Strna žita se prihranjuju kada se temperatura ustali na iznad 5 ° S, a to je u našim uslovima kraj februara, početak marta. Ta temperatura se uzima kao „biološka nula“ pšenice, jer tada pšenica počinje sa svojim fiziloškim aktivnostima, intenzivnim porastom i usvajanjem hraniva iz zemljišta. Zato je preporučuka proizvođačima da obiđu svoje useve, iščupaju poneku biljku i ukoliko primete pojavu malih belih, novih korenova, znači da se biljka „probudila“ i da se može početi sa prihranom.
Ukoliko analize pokažu da je količina čistog azota koja je potrebna za prihranu veća od 60 kg/ha, prihranu obaviti u 2 navrata.
Prvu prihranu obaviti u fazi od 2 razvijena lista, početkom bokorenja. Drugu prihranu obaviti krajem bokorenja, pred sam početak vlatanja, odnosno početka porasta u stablo (pre pojave prvog kolenceta na stablu). To su najvažnije faze u razvoju žita, jer se tada formiraju generativni organi (elementi budućeg klasa) i tada je veoma bitno da biljka ima na raspolaganju dovoljno azota. Počekom vlatanja prekida se sa prihranom preko zemljišta, kasnije su moguće samo korektivne prihrane folijarno.
Sa prihranom prvo početi na parcelama koje su ranije posejane, kao i na parcelama na kojima se planira primena Uree, jer u optimalnim uslovima za prevođenje oblik azota iz Uree u oblike koji su pristučani biljkama potrebno je oko 3 nedelje. Na parcelema koje su u lošijem stanju, žute boje listova, koje gladuju u azotu, potrebno je primeniti đubrivo iz kog je azota odmah pristupačan
Tekst: Svetlana Jeronić, PSSS Valjevo
PODELITE
