Ovas je stara ratarska biljka koja ima višestruku namenu. U najstarija vremena, zrno ovsa se koristilo za spravljanje hleba.
Danas se u ljudskoj ishrani koristi u obliku raznih specijaliteta. Gaji se kao čist usev ili kao združeni sa grahoricom i graškom za spravljanje zelene mase i silaže. Od ovsenog zrna se pravi koncentrovana stočna hrana. Hranljivost i svarljivost ovsenih proizvoda velika je zbog povoljnog hemijskog sastava belančevina i ulja, kao i kalorične vrednosti zrna ovsa.
Slama ovsa ima neuporedivo veću hranljivu vrednost nego slama ostalih strnih žita i zato se koristi za ishranu prezivara, a retko kao prostirka. Potrebe ovog zita sto se tiče uslova spoljne sredine i agrotehnike manje su nego u ostalih žita pa se moze gajiti u područja gde slabije uspevaju druge ratarske kulture. Posebno se to odnosi na brdsko-planinska odručja gde poseban značaj ima jari ovas. Izuzetan je kompetitor korovskim vrstama pa je zbog toga ovas poželjan u plodosmeni.
Korenov sistem je u stanju da koristi i poslednje ostatke hranljivih materija zostalih u zemljištu posle drugih useva. Ovas ne podnosi monokulturu pa na istu njivu može doći posle dve do tri godine. Dobri predusevi za ovas jesu djubrene okopavine (krompir, suncokret, duvan). Kukuruz je nesto lošiji predusev, pogotovo ako se gaje kasniji hibridi pa nema dovoljnio vremena da se obavi pravilna obrada zemljista sorti koje se seju u jesen. Osnovna obrada zemljišta za ozimi i jari ovas treba da se obavi u toku leta, a najdalje početkom jeseni. Zbog nepravilnog rasporeda padavina u proizvodnim područjima ranijom obradom se omogućava akumulacija veće količine vode u zemljištu. Ako uslovi ne dozvole da se obrada obavi u jesen za jari ovas moguća je obrada i u rano proleće. Ovas se uglavnom seje posle okopavina za koje se obavlja redovno duboka obrada. U žitorodnim područjima za ovas nije potrebno dublje oranje od 25 cm, a u uslovima redukovane obrade može biti i oko 15 cm.
Ovas vrlo dobro usvaja biljne asimilative iz teže pristupačnih oblika. Veliki je potrošač azota i kalijuma, ali se mora obazrivo djubriti zbog poleganja. Za formiranje 100 kg zrna ovas iznese iz zemljišta 2.5 kg azota, 0.8 kg fosfora i oko 3 kg kalijuma. Polazeći od pretpostavki da se unese azota koliko se i iznese prinosom, da se unese duplo više fosfora i nešto manje kalijuma od iznetih količina za prinos od 3000 kg/ha trebalo bi upotrebiti oko 90 kg/ha azota, 40-50 kg/ha fosfora i oko 40 kg/ha kalijuma. Sa osnovnom i predsetvenom obradom unose se NPK hraniva, a za prihranjivanje se ostavlja oko 2/3 preostalog azota.
Prihranjivanje može biti i izostavljeno kod jarih sorti u suvljim rejonima. Ovas je ratarska biljka ranije setve. Kod fakultativnog ovsa neophodno je obaviti pravovremenu setvu kako bi se do zime usev dovoljno razvio i lakše podneo niske temperature. U našim uslovima seje se od 20. septembra do 10. oktobra. Jari ovas treba sejati u prvoj nedelji poljskih radova. U ravničarskim uslovima od 15. februara do 10. marta, a u brdsko-planinskim setva može biti obavljena i do kraja aprila. Količina semena za ozimi ovas kreće se od 500-550 klijavih zrna po kvadatnom metru (120-160 kg/ha) dok za jari ovas to je 400-500 klijavih zrna (120-150 kg/ha). U kasnijim rokovima setve količina se povećava i do 30%. Setvu treba obaviti na dubini 2-3 cm. Od mera nega i zaštite najbitnije je suzbijanje korova. U tu svrhu najefikasnija je upoptreba herbicida na bazi 2.4 D, hlortolurona, metoksurona. Sa početkom vlatanja prekida se tretiranje da ne bi došlo do ostećenja useva.
KRAGUJEVAČKE SORTE OVSA Najzastupljenije kod nas jesu sorte ovsa Centra za strna žita u Kragujevcu (81% zasejanih površina): Lovcen, Slavuj, Rajac i Vranac. Sve navedene sorte su jare, a sorta Vranac je fakultativna pa se može sejati i u jesen. Slavuj je u poslednjih nekoliko godina vodeća sorta jarog ovsa, a vec više godina zauzima prvu poziciju po prinosu. Srednje je stasna sorta. Prosečna visina biljke je 95-100 cm sa veoma čvrstom stabljikom i dobrom otpornošću na poleganje. Izuzetnog je kvaliteta za stočnu ishranu. Zrno sadrži oko 14% proteina, 6.3% ulja i 12.6% celuloze.
Najbolje prinose zrna (do 7 t/ha) ostvaruje na plodnim i umereno plodnim zemljištima ravničarskog područja, a dobre rezultate daje i na manje plodnim zemljištima brdsko-planinskog područja. Lovćen je sorta koja sa sortom Slavuj zauzima preko 70% setvenih površina u našoj zemlji. Vrlo je prinosna i stabilna sorta u različitim područjima proizvodnje sa genetskim potencijalom zrna iznad 7 t/ha.
Rajac je srednje rana sorta sa prosečnom visinom stabljike oko 100 cm i dobrom otpornošću na poleganje. Odlikuje se poluzbijenom metlicom žuto-bele boje. Ima veliki broj zrna u metlici pri čemu je zrno krupno i dobro naliveno sa masom 1.000 zrna oko 32 g i hektolitrom oko 50 kg. Sadržaj proteina u zrnu iznosi oko 15%, ulja preko 5% i 10.1% celuloze. Naročito dobro podnosi gajenje na zemljištima slabije plodnosti dok na plodnim zemljištima dostiže prinos i preko 7 t/ha. Vranac je prva priznata fakultativna sorta ovsa kod nas. To je rana sorta sa visokim i stabilnim prinosom. Ukoliko se setva obavlja u jesen prinosi su znatno bolji.
Preporučuje se da se ozima setva obavi što je moguće ranije kako bi usev usao u zimu što spremniji. Ranijom setvom usev u leto ranije sazreva i na taj način izbegava negativan efekat suše. Sorta Vranac ima krupno i dobro naliveno zrno odličnog kvaliteta za ishranu stoke. Osim u proizvodnji za zrno može da se koristi i kao zelena hrana, seno ili kvalitetna silaža. Ekonomična je sorta prema zahtevima za ishranu mineralnim djubrivima i dobre prinose daje i na manje plodnim zemljištima.
Tekst: Kamenko Bratković, Centar za strna žita
PODELITE
