Bogojavljenje je nepokretan praznik koji se slavi 19. januara, odmah posle Krstovdana, a dan pre slave Svetog Jovana Krstitelja koji je Isusa krstio u reci Jordan.
Događaj objavljivanja Bogočoveka, slavi se kao Bogojavljanje. Bogojavljenje je dan kada je božji glas objavio da je Isus Hrist njegov sin.
Vernici se na dan Bogojavljenja međusobno pozdravljaju sa „Bog se javi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“.
Na Bogojavljenje, u gluvo doba, otvaraju se nebesa na tren, ukrštaju se zimski i letnji vetrovi, voda postaje sveta i zato u tom trenutku treba zamisliti želju, tačno u ponoć pogledati u nebo i poželeti da se želja ostvari.
Plivanje za časni krst – Na današnji dan običaj je da se obavi ritualno kupanje u reci. U reku se baca Časni krst, a mladi, zdravi plivači se takmiče ko će do njega doplivati prvi. Ko prvi dopliva do krsta, veruje se da će mu krst doneti sreću u nastupajućoj godini.
Narodna verovanja i običaji
Na današnji dan osvećuje se voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna. Vernici bogojavljansku vodicu nose kućama i čuvaju je kao lek tokom cele godine. Veruje se da je za trudnice dobro da piju bogojavljensku vodicu kako bi se lakše porodile. Osvećena vodica sipa se u bunar da se voda pročisti, ali se daje i bolesnicima koji zbog bolesti ne mogu da odu u crkvu.
Veruje se da vreme na dan Bogojavljanja predskazuje kakvo će vreme biti cele godine. Ako je na današnji dan jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna, ako je vedro, biće sušna godina, a ukoliko je kišovito, cele godine će biti dosta padavina i poplava.
Na današnji dan proverava se i koji je vetar „pobedio“ na Krstovdan. Malo pepela iznese se na vetrometinu i pepeo se polako prosipa iz ruke. Ako duva istočni vetar, godina će biti sušna, ako duva jugo biće kišna, ako duva zapadni vetar godina će biti rodna i olujna, a ako duva severac godina će biti hladna.
Neudate devojke noć pre Bogojavljenje, na Krstovadn, stavljaju ogledalce pod jastuk verujući da će sanjati muškarca za koga će se udati.
U pojedinim krajevima devojke mese četiri loptice od testa. U tri stave papiriće sa imenima momaka koji im se svđaju, a u jednu prazan papirić. Loptice se ubacuju u ključalu vodu. Koja loptica prva ispliva na površinu, ime momka na papiriću u loptici je ime ljubavi te devojke. Ukoliko je isplivala loptica sa praznim papirom, veruje se da devojka još nije upoznala svog suđenog.
Običaj je da se i na Bogojavljenje opere veš i očisti kuća jer su prošli nekršteni, nečisti dani, koji su trajali od Božića.
Nekršteni dani
Period od 10. do 19. januara, odnosno do Bogojavljenja, je vreme u kome Isus Hrist još uvek nije kršten zbog čega se ovi dani nazivaju nekrštenim danima.
U vreme nekrštenih dana veruje se da je zemlja otvorena za mrtve i druge nečastive sile i demone koji u ovom periodu vladaju od sumraka do prve pesme petlova. Noću i u sumrak ne treba izlaziti iz kuće, a ko izlazi mora sa sobom nositi beli luk, krst ili oštar metalni predmet kao zaštitu.
U nekrštenim danima žene nikako ne smeju da predu, tkaju ili peru veš. Napolju se ne ostavlja ništa što je belo, a naročito ne dečija odeća jer bi zle sile mogle preko dečijih stvari da naškode mališanima.
U Vlaškim krajevima, spuštaju se roletne i zavese i krije svetlost u kućama, a noću se ne pije voda jer se veruje da se demoni uvlače u kuhinjske posude i vrebaju neoprezne.
Nekršteni dani su uvek mrsni. U vreme nekrštenih dana se ne posti. Ne posti se čak ni sredom ni petakom, samo je Krstovdan posni dan koji pada neposredno pre Bogojavljanja.
Koledari
Veruje se da koledari, maskirane povorke mladih, sa gunjevima i maskama na licu predstavljajući duhove i mrtve pretke po selima i gradovima svojom šalom, igrom i pesmom teraju nečastive sile.
Koledari idu od kuće do kuće i skupljaju poklone (slaninu, jaja, rakiju, vino i slično), a potom sa članovima svoje porodicom za trpezom uživaju u hrani i piću.
Veruje se da muzika i smeh teraju nečastive sile, a uz hranu i piće svaki strah i nevolja lakše i brže prođe.
izvorČ; https://fagor.rs/bog-se-javi-bogojavljanje/
