Uz poznate ličnosti među Srbima, uoči i tokom Prvog srpskog ustanka, postoje i ljudi ,podjednako značajni i važni, koji nisu poznati široj javnost. Jedan od njih je i Hadži Ruvim. Rođen je u Babinoj Luci 1752. godine svetovnog imena Rafailo. Svoja obrazovanja je sticao u manastiru Dokmir i manastirima u Sremu. Oženivši se rukopoložen je za sveštenika 1774. godine. Posle smrti žene ,1783. godine zamonašio se i dobio ime Ruvim. Odmah potom, otišao je na hadžiluk u Jerusalim, odakle se vratio sledeće godine i postao iguman manastira Voljavče. Tu je ostao do austrijsko-turskog rata 1788. godine kada je posle spaljivanja manastira prešao u veliku Remetu na Fruškoj Gori. Završetkom rata vratio se u spaljeni manastir Bogovađu, gde je postao arhimandrit 1795. godine. Za svoga upravljanja razvio je slikarstvo i rezbarsku umetnost i bio je jedan od velikih srpskih duborezaca i grafičara 18. veka. Njegova umetnost bila je spoj srpske tradicionalne i kasnobarokne umetnosti. Kao ahimandrit radio je puno na nabavci knjiga. U pripremama za Prvi srpski ustanak aktivno se uključio i pomagao. Pošto je saznao za hvatanje organizatora ustanka otišao je u Beograd kod mitropolita leontija koji ga je prijavio Turcima. Uhapšen je i mučen u tamnici sa ciljem da prizna da li je on pisao pismo austrijskom zapovedniku Mitizeru. Pošto ništa nije priznao pogubljen je u Beogradu, nedelju dana posle valjevskih knezova 1804. godine.
