Pre šest godina, Ognjen Krnetić i njegova porodica odlučili su da napuste gradsku vrevu i zamene je mirom i surovošću prirode. Iz Valjeva su se preselili na obronke Povlena, – Mravinjce, gde su od stare vikendice stvorili dom. Proces adaptacije traje i danas, ali sa svakim novim danom njihova kuća postaje sve više ono što su zamislili – mesto topline, slobode i stvaranja.
U početku su živeli svi zajedno – supruga, dva sina i on. Ali život je, kao i planinske reke, nepredvidiv i promenljiv. Kako su sinovi stasavali, vratili su se u grad – škola, društvo, prve ljubavi. Danas Ognjen, njegova supruga i najmlađi sin čine tročlanu ekipu koja svakodnevno balansira između obaveza, prirode i kreativnosti.
Supruga radi kao policajac, on kao rendžer – čuvar prirode. Njegov posao ga je naučio da prirodu ne posmatra samo kao pejzaž, već kao živu celinu koja priča, raste i oblikuje one koji je istinski slušaju. A on je naučio da iz nje uzima ono što mu nudi i od toga stvara umetnost.
UMETNOST IZ ŠUME
Dvadeset godina unazad, iz radoznalosti i ljubavi prema drvetu, počeo je da pravi predmete od drveta – ručno, bez industrijskih mašina, samo nožem, dletom i turpijom. U njegovim rukama običan komad drveta postaje štap za hodanje, sto, svećnjak, figura. Svaki od njih priča priču – o godovima drveta, vremenu koje je prošlo, rukama koje su ga oblikovale i ljudima koji će ga koristiti.
Nema hektare zemlje, ne bavi se velikom poljoprivredom, ali ima baštu i živinu – dovoljno da porodica bude samoodrživa. Njegov svet nije trgovački centar, asfalt i gužva – već šuma, planina i tišina koju samo priroda može da pruži.
Dok se mnogi pitaju da li bi mogli da napuste grad i presele se u selo, Ognjen i njegova porodica su već odgovorili na to pitanje. Njihov dom nije samo mesto boravka – to je životna filozofija. Povlen im je dao prostor da dišu punim plućima, da stvaraju i da budu svoji.
Ovo je priča o Ognjenu Krnetiću, čoveku koji nije samo promenio adresu – promenio je način života. I u toj promeni pronašao slobodu.
